Kako osteopatija uključuje i okolne segmente somatskog porekla (ne samo zglobovi, već i unutrašnji organi), osteopata će tražiti i uzrok takvih poremećaja ali i primarnu disfunkciju koja ne mora biti tamo gde pacijent oseća bol.
Primenjujući odgovarajuću tehniku, osteopata oslobađa tenzije u tkivu čime se poboljšava cirkulacija i pokretljivost nekih disfunkcionalnih komponenti osteo-mišićnih sistema pa i ostalih bližih anatomskih komponenti i sistema.
Filozofija osteopatske medicine je tražiti uzrok neke disfunkcije i bolesti i pregledati pacijenta “od glave do pete”, vrlo često krenuti od karličnog pojasa koji je jedan od najčešćih uzroka mnogih okolnih pa i daljih disfunkcionalnih i bolnih mesta.
Strukturalna osteopatija
Forma terapije koja Vam vraća fleksibilnost i smanjuje bolove u mišićima i zglobovima Vašeg tela.
Kada većina ljudi pomisli na osteopatu, oni misle na strukturalnu osteopatiju. Cilj ove specijalnosti osteopatije je da poboljša mehaničko kretanje vašeg muskuloskeletalnog sistema.
Naš ceo muskuloskeletalni sistem je jedna celina. Najnovija anatomska istraživanja pokazuju da vlakna naših mišića, fascija, vezivnih tkiva i kostiju se "ulivaju" jedni u druge od glave do pete. Iz tog razloga jako je česta pojava da jedan deo tela stvara probleme na sasvim drugoj lokaciji. Na primer problem u vratu može da stvori glavobolje. Ili problem u karlici može da stvori problem u donjim ledjima
Sa tehnikama strukturalne osteopatije možemo da rešimo sve probleme vezane za muskuloskeletalni sistem. Imamo razne tehnike, od vrlo nežnih do jako čvrstih sa kojima prvo olabavimo mišiće pa zatim ako je potrebno mobilišemo zglobove koji imaju manjak kretanja.
Kada dođe do manipulacije zglobova, vrlo je važno da razgraničimo izmedju fiziološkog, anatomskog i akcesornog kretanja. Fiziološko kretanje je koliko možemo sami da pomerimo zglob. Anatomsko kretanje je koliko može terapeut dodatno da pomeri Vaš zglob. Akcesorno kretanje je kada se zglob pogura još malo dalje od anatomskog kretanja. Sve manipulacije mi obavljamo u fiziološkom kretanju. Manipulacije koje se obavljaju u anatomskom ili akcesornom rangu kretanja mogu vremenom da razglave zglob ili čak eventualno i štetu da naprave.
Ako imate dugo stojeći problem, Vaš nervni sistem postane naviknut na određene šablone kretanja koji nefunkcionišu. U tim slučajevima imamo tehnike da prevaziđemo te neuromuskularne navike i postavimo zdrav šablon kretanja. To možemo da postignemo na primer sa tehnikom "inhibicije". Na taj način stimulišemo male nervne receptore u Vašim mišićima kako bismo ih utrenirali novim šablonom kretanja.
Kranijalna osteopatija
Jedna vrlo suptilna forma terapije koja u leči um i emocije putem nervnog sistema.
Kranijalna osteopatija kao forma manuelne medicine nije često vidjena na našim prostorima. Ova forma terapije rešava probleme u kretanju kostiju lobanje i vrlo specijalizovanim sistemu koji se zove kraniosakralni ritam. Kao što krv cirkuliše kroz krvne sudove, tako isto imamo cerebrospinalnu tečnost koja hrani centralni nervni sistem tako što circuliše oko mozga i kičmene moždine. Kao što disanje u telu ima dva dela svog ciklusa - udisanje i izdisanje - tako isto imamo dve dela kraniosakralnog ritma - jako suptilno širenje i skupljanje kostiju lobanje.
Kranijalna osteopatija kao forma manuelne medicine nije često vidjena na našim prostorima. Ova forma terapije rešava probleme u kretanju kostiju lobanje i vrlo specijalizovanim sistemu koji se zove kraniosakralni ritam. Kao što krv cirkuliše kroz krvne sudove, tako isto imamo cerebrospinalnu tečnost koja hrani centralni nervni sistem tako što circuliše oko mozga i kičmene moždine. Kao što disanje u telu ima dva dela svog ciklusa - udisanje i izdisanje - tako isto imamo dve dela kraniosakralnog ritma - jako suptilno širenje i skupljanje kostiju lobanje.
Kako telo napravi novi talas cerebrospinalne tečnosti, možemo da osetimo koje kosti glave se kreću kako treba, a koje se nekreću. Kretanje je samo veličine delića milimetra. Te koje se ne kreću, ne dozvoljavaju zdravu cirkulaciju cerebrospinalne tečnosti do tog dela nervnog sistema i mozga. To može da proizvede probleme sa funkcijom nervnog sistema kao što su nesanica, depresija, anksioznost itd. Sve što ima uticaja na glavu, trauma glave, infekcija uha, povreda vrata ili vilice, itd. može da napravi disrupciju u kretanju kranijalnih kostiju.
Kranijalna osteopatija takodje ima jako pozitivan uticaj za naše najmladje pacijente. Deca, sve od rodjenja pa na dalje mogu da imaju beneficiju od kranijalne osteopatije. Jako je efektivna terapija za kolike, loš san, nemir, iritacija itd.
Nakon kranijanle terapije je često da se osećate umorno ili da Vam je potrebno da prilegnete. Dozvolite nervnom sistemu da se odmori i da terapija ima na taj način jači efekat.
Visceralna osteopatija
Kompleksa forma terapije koji utiče na Vaše unutrašnje organe, najčešće te u abdomenu.
Visceralna osteopatija je sveobuhvatni sistem manuelne medicine koji se fokusira na zdravlje unutrašnjih organa. Vezivno tkivo izmedju Vaših organa dozvoljava odredjena kretanja dok u isto vreme daje odredjenu stabilnost i mehaničku podršku. Ova vezivna tkiva takodje dozvoljavaju organima da klize jedni preko drugih dok su u pokretu. Pluća se kreću dok dišemo, srce se kreće dok pumpa, digestivni trakt se kreće dok izvršava varenje. Ako su ova kretanja ograničena, organi nemogu da vrše svoju funkciju kako treba, a takodje mogu da ograniče i kretanje susednih organa. Zatim organi koji nemaju zdravu funkciju mogu takodje da proizvedu direktan efekat ili bol u ledjima, mišićima ili zglobovima. Ako Vam se čini da niko nemože da Vam reši probleme sa bolovima u mišićima i zglobovima, moguće je da imate problem sa visceralnom funkcijom.
Na primer, u digestivnom traktu imamo male ‘ventile’ koji kontrolišu kretanje hrane iz jednog dela u drugi deo digestivnog trakta. Ovaj proces dozvoljava sinhronizaciju funkcija, tako da ako se čak i samo jedan ‘ventil’ neotvara kompletno ili nezatvara kompletno, može da dodje do nedovoljnog varenja odredjenih hrana i samim tim većim poremećajima. Svaki deo digestivnog trakta ima specijalizovanu funkciju.
Želudac nam služi za važan deo varenja proteina koji nemože da se odvija nigde drugde. Tako da ako hrana mnogo brzo prodje kroz želudac, proteini neće moći da se vare kako treba. Ako se hrana mnogo sporo kreće, kao u slučajevima podignutog želuca, ugljeni hidrati iz vašeg obroka se neće svariti kako treba, već će da prolaze proces fermentacije ili parcijalnog truljenja jer tek sledeći deo digestivnog trakta je namenjen za tu funkciju. Po nekad je problem mehaničko ograničenje funkcije ‘ventila’, a po nekad je zapaljenje problem. ‘ventili’ su jako mali i kada dodje do otoka pod uticajem zapaljenja, mali ‘ventil’ može skroz da se zatvori od otoka.
Dodatni faktori funkcije digestivnog traktka, mimo jednostavne mehanike kao što su podignut želudac, takodje je važno uzeti u obzir šta treba da udje u digestivni trakt. Dijeta je vrlo važan faktor u funkciji varenja jer pogrešna hrana može da izazove zapaljenje u organima koji zatim pate od raznih disfunkcija. Iako mi možemo da rešimo mehaničke probleme sa varenjem, nekada nam je potrebna Vaša pomoć sa promenom ishrane ili načina života.
Dodatni faktori funkcije digestivnog traktka, mimo jednostavne mehanike kao što su podignut želudac, takodje je važno uzeti u obzir šta treba da udje u digestivni trakt. Dijeta je vrlo važan faktor u funkciji varenja jer pogrešna hrana može da izazove zapaljenje u organima koji zatim pate od raznih disfunkcija. Iako mi možemo da rešimo mehaničke probleme sa varenjem, nekada nam je potrebna Vaša pomoć sa promenom ishrane ili načina života.